Mandarinke | Papagaji-patke.com
Mesto gde se stvaraju ljubimci
Translate
Lajkujte stranicu
Pratite nas!



 Mandarinka ( Aix galericulata )

Patka mandarinka ili samo mandarinka (lat. Aix galericulata) je patka srednje veličine iz roda Aix, koja ima vedro obojeno perje i potiče iz Kine. Blisko je povezana sa karolinkom. Može biti u nekoliko mutacija što se tiče boje: bela (najčešće), žuta i crna.

 

Opis

Prosečna dužina mandarinke je 43-51 cm, a raspon krila 65-75 cm. Rep je dug 10,2-10,4 cm, a kljun je 27,9 mm.

 

Mandarinke odgajivačice Tot

Mužjak i ženka mandarinke

Mužjak

Mužjak mandarinke je patka najljepšeg perja. Njegova kruna se spušta do duge perjanice i kestenjastih obraza. Prsa su mu kestenjasta s okomitim crno-belim prugama. Trbuh i donji deo tijela su mu beli s crnim i zlatnim prugama. Leđa i rep su maslinastosmeđi. Gornji deo repa je plavo-zelenkaste boje, a lopaticom se preliva plava boja. Gornja površina krila je maslinastosmeđe boje. Kljun je crvene boje. Noge su belkaste sa žutim stopalima.

Ženka

Perje ženke je manje raskošnih boja koje variraju od sive i bele do smeđe i maslinastosmeđe. Kruna, strana glave i vrat su sivi, s belim očnim “prstenom” i crtom koja se sužava prema vratu. Grlo i prednja strana vrata su beli. Na prsima i jednoj strani tela nalazi se gola koža bele boje. Leđa su sivosmeđe boje i imaju niz belih mrlja u donjem delu. Krila su slična kao kod mužjaka. Kljun je sivocrn. Noge i stopala su crvenkastožute boje. Ženkama nemaju perjanicu na glavi. Nezrele ptice nalikuju ženkama, ali mužjaci imaju ružičast kljun. Tokom razdoblja mitarenja kada mandarinke odbacuju svoje šareno perje, mužjaci nalikuju ženkama, ali mogu se razlikovati po crvenom kljunu.

Ponašanje

Mandarinka lovi tako što uroni glavu u plitku vodu. Hrani se i danju i noću, ali dan najviše provede u hladovini.

Mužjaci se agresivno letom udvaraju ženkama. Oni su jedni od rijetkih mužjaka koji čuvaju pačiće i kada su sposobni za let. Mandarinke su jako društvene, ali mužjaci se često bore jedni s drugima. Mužjaci stvaraju nazal, dok ženka poziva mužjaka pozivom koji zvuči kao “kiit”.

Apricot mandarin iz naše odgajivačnice

Udvaranje započinje u jesen i uključuje razne pokrete mahanja i čišćenje perja. Ženka preuzima inicijativu u izboru partnera. Ona započinje parenje izvodeći pokrete glavom i šireći se potrbuške na vodi. Mužjak uroni kljun u vodu prije nego što se popne na ženku. Potom otpliva daleko od ženke, okreće leđa u njenom smeru.

Ako su isti partneri živi tokom više sezone parenja, oni radije obnavljaju staru vezu, nego uspostavljaju novu. Zbog njihove uzajamne odanosti, u Kini i Japanu mandarinke se smatraju simbolom ljubavi, sreće i bračne vernosti.

Sezona mitarenja započinje u rano leto i završava krajem septembra. Tokom tog razdoblja obično traže zaštitu šumskih područja dobro skrivenih teškim granama. Mitarenje ženke određeno je njenim stanjem u to vreme. Ako se gnezdi, njeno mitarenje je usporeno. Mužjacima odbacivanje perja žarkih boja služi kao zaštita od grabežljivaca.

Ishrana

Mandarinka se hrani semenkama, žirevima, žitaricama, vodenim biljkama, bubama,

Mandarinke

Patkice odgajivačnice Tot

puževima i ribama. Ishrana je sezonska. U jesen žirevi i žitarice, u proleće bube, puževi, ribe i raslinje. Tokom letnjih meseci na jelovniku su joj crvi, skakavci, male ribe, žabe, mekušci i male zmije.

Razmnožavanje i razvoj

Gnezdi se u rupama u stablima obično iznad vode. Ženka prosečno polaže 8-10 jaja. Jaja su dimenzija 56 mm x 42 mm. Majka odbacuje perje kako bi pokrila jaja. Ponaša se vrlo zaštitnički prema jajima i pačićima. Mužjaci ne sudeluju u zaštiti jaja u procesu inkubacije koji traje oko mesec dana.

Kad se pačići izlegnu, kotrljaju se do tla iz rupa u stablu. Iznenađujuće je što pri tom prolaze neozleđeni. Instinktivno slede svoju majku. Za otprilike 8 nedelja mladi dobijaju perje i sposobnost leta. Mogu doživeti 10 godina.

 

Rasprostranjenost i stanište

Mandarinka je nastala u Kini, ali može se naći svugde gde postoji odgovarajuće stanište. U Kini je bila poznata još i pre Hrista. U Europu mandarinka donesena početkom 18. stoljeća. Smatra se da je polu-selica i polu-kolonijalna. Raspršila se širom jugoistočne Rusije, severoistočne Kine, Japana, južne Engleske i Sibira. Uvedena je za gneždenje na zapadu da bi poslužila raznim avikulturalistima i može se naći u zoološkim vrtovima širom sveta. Mandarinke žive u šumovitim područjima pokraj vode gde mogu naći drveće s otvorima za gnežđenje. Naklone su planinskim područjima s potocima, močvarama i šumama.

---- POVRATAK GORE ----

loading...